Stary Platon (Serbski)

Познањ, 28. јуна 1989.

"Стари Платон ..."

- Као што Ваша Светост сигурно зна, нисам проучавао Платона. Основне одлике његове филозофије представљене су ми 1970. године, а можда и 1971. године на првој години Хемијског факултета Технолишког университета у Познању.

Као што Ваша Светост можда зна, нисам завршио факултет.

- Знам да је овај мудрац из Грчке проповедао то, да човек види само и д е ј е, као сенке у пећини, када је леђима окренут сунцу. - Дакле, човек од сазнања, види само и д е ј е.

– Ако је Бог биће; - Само мислећи, апсолутни и рационални разум, односно разумна свијест тада су „научне конвенције“, „земаљски живот“ суштина - велика достигнућа ПАНИНТЕЛЕКТА. Идеје су се појавиле у уму, научне конвенције, на пример, астрономија, палеонтологија, антропологија, геологија, медицина, хемија, филологија, религија - иако би ово последње можда требало ставити на почетак.

– Очигледно је да Бог има моћ (снагу) да трансформише, односно преобрази идеје, научне конвенције у, на пример: слику, машту, поглед на свет који су подложни пројекцији у Себство. Постоји извесна замена садржаја у Себству.

- У хемије знамо појам супституције (на пример нуклеофилна супституција) када се одређене групе атома смењују у већој целини, стварајући нову везу.

Дакле, погледи на свет, „слике“, идеје, суптитуишу се (замењују) снагом воље и способностима Господа у Сопству. У свест и разум убацују се дакле конкретни садржаји или замишлења које су претходно конципиране путом разума.

Овде је још једна важна ствар:

Стари Платон је вероватно открио да човек постоји само донекле објективно, независно.

Следећи ову оптику, човек није субјекaт већ је замишљен, али замишљен снагом воље Створитеља и смештен у његово Себство, које постоји само субјективно

- у односу на Бога - и у Њему. Такође у „случају Човека“, настаје пројекција идеје „о човеку“ у Себству, стављајући је у Свест разума,

- тако као и многи други садржаја.

Садржај, садржају није исти. ­­­

- машта није једнака слици, слика није идентична једноставној мисли.

С П Е K Т А Р С В Е С Т И

„у појединачном човеку“ је пре свега замршено и компликовано- диференцирано.

Неки садржаји су веома дубоко утемељени

- сигурност, веровање и други су опет врло пролазни али могу бити јаки

- на пример, индукција сексуалних стања, другачије је када „човек зна“ - да види, другачије када зна да чује или осећа.

- Настаје идеја о слици утврђеној - у свести

- Као што сам написао СПЕКТАР СВЕСТИ И РАЗУМА којем је додељен појединачни човек је пре свега сложен, компликован и диференциран, на пример дубином, веровањем, интензитетом, напетошћу онога што се обично прихвата као „регистрација осјетилни функцја”

" Т р а н с ф о р м а ц и ј а идеје у слику, на пример

- I Касус : људско биће је такође имагинозовано, замишљено, смештено у Сопству - оно није субјекат, постоји субјективно за Бога и Богу

- Стари Платон - Аристотел - Кант - Tęczar.

Задовољство ми је, да све ово горе наведено, представим Вашој Светости